Пас Нана воли да спава.
На јастуку своме она сања,
па јој дођу ноћне море
да је низ улицу шинтери гоне.
Да ли ми верујете?
Мрда ногама, трчи у сну,
као да води борбу ту.
Режи Нана, врти се скроз,
Ко да је јури брзи воз.
И онда одједном бум, трас,
паде са кревета за час.
Да ли ми верујете?
Подигне уши, подви реп
и дође опет у прави свет.
Добро је, све је то био сан
и узме зрнце за добар дан.
Да ли ми верујете?