Путопис 1: Најзападнија тачка Европе

Током свог учешћа у Erasmus+ пројекту, заједно са четири наставнице и шесторо одабраних другара из своје школе, имала сам прилику да посетим Португал, земљу која излази на Атлантски океан, има богату историју, прелепу природу, укусну храну и занимљиву културу. Некада познати морепловци, рибари и освајачи данас су поносни на своја вина, музику, сардине и оно по чему Португал сви у свету препознају, а то је фудбал. Није ни чудо што је тако јер из Португала је један од најбољих играча на свету – Кристијано Роналдо, као и један од најбољих и најпрепознатљивијих светских тренера – Жозе Мурињо.

Једно од места која смо на овом путовању посетили и које ће ми заувек остати у најлепшем сећању јесте Кабо да Рока, стеновити рт на западном делу португалске обале, познат и као ,,најзападнија тачка Европе“. То је место где се завршава копно, а почиње бескрајни океан, место где ветар чисти ваздух и односи све ваше проблеме, а сунцем обасјан поглед пуца на све стране, стварајући невероватан осећај слободе.

Када смо стигли, прво што смо приметили био је баш тај невероватни поглед и плаветнило. Огромни моћни таласи ударали су о стене, ветар је био јак, а ваздух свеж и другачији него код нас. По први пут у животу додирнули смо океан и тај тренутак ћемо дуго памтити. Осећај је био посебан, јер смо знали да стојимо на месту које представља западни крај континенталног дела европског континента. Само место смештено је на стеновитом гребену који је висок скоро 150 метара и који се уздиже изнад океана, а налази се четрдесетак километара северозападно од Лисабона. Све до 14. века сматрало се да је управо овде крај света.

Само место привлачи бројне туристе, па су се око нас све време чули разни светски језици. Људи са различитих крајева света су, као и ми, хрлили да се фотографишу поред препознатљивог споменика са познатом реченицом чувеног португалског песника Луиса де Камоиса (на португалском најприближније Луиш ди Камојш): „Onde a terra se acaba e o mar começa.“, или, на српском: ,,Овде… где се земља завршава, а море почиње.”

Када смо прочитали те речи и погледали према океану, потпуно смо разумели њихово значење. Ту, на висини, све је изгледало мирно, али у исто време моћно и величанствено. Изнова смо постали свесни лепоте и огромне моћи природе.

Сазнали смо да се овде налази и најстарији светионик у Португалији, саграђен још у 18. веку, а и да су Римљани ово место звали Promontorium magnum. Касније је међу морепловцима био познат као Лисабонски рт.

Пред одлазак, а за крај наше посете, заједно смо отпевали и српску химну, изазвавши салву позитивних реакција и велику пажњу туриста, који су желели да нас фотографишу. Ми смо се за крај и успомену сликали са португалским наставницима и ученицима, које смо већ доживљавали као пријатеље.

Хук моћног Атлантског океана остао је иза нас, али смо у срцима понели мноштво утисака и најтоплијих успомена.