АЉАНДРА, село које то није
У Португалу се налази једно место које излази на реку Тежо, зове се Аљандра. Она је удаљена од Лисабона тридесетак километара и тридесетак минута вожње возом. Португалци кажу да је Аљандра село, иако нама личи на неку варош или мањи град. Ово место окружују брда, река и зеленило. Око реке Тежо, вековима уназад концентрисао се живот овог места. Трговина и риболов су га и одржали. Улице Аљандре су пуне цвећа и дрвећа, а дрво које је пренето јз Африке и које је нама било посебно интересантно је „нешпра”, зато што по укусу и изгледу подсећа на нешто између наше кајсије и џенарике и нисмо могли да му одолимо. Оно по чему је Аљандра препознатљива јесу и мозаици од традиционалних португалских плочица, такозваних „азулејоса”.
Становници Аљандре познати су по гостопримству и опуштеном начину живота. Људи у овом месту углавном воде миран породични живот и блиски су једни са другима. Љубазни су и срдачни са туристима и зато се посетиоци осећају добродошлим.
Због близине Лисабона, у Аљандри се спајају традиционални португалски обичаји и модеран начин живота. У свакодневном животу може се приметити повезаност људи са реком Тежо и природом која окружује место. Река Тежо је важна за Аљандру јер су некада на реци постојале мале луке које су служиле као пристаништа за чамце, а рибари су такође и пецали на њима. Мањи лучки део постоји и данас, а река Тежо је важна јер су Аљандра и Лисабон и преко ње повезани. Трговци из Лисабона су често долазили на обалу Аљандре како би могли да размењују производе.
Занимљиво је и да је вода из реке Тежо у самој Аљандри слана, због близине океана и додира са њим.
Становници Аљандре ће вам радо причати о својој историји, животу и голубарској традицији. Голубе летаче некада су користили као писмоноше, касније су их користили и као оружје, јер су током рата преносили динамит до непријатељских линија, данас се поносе својим такмичарским тимовима.
Народ из Аљандре је окренут вери, те је тако незаобилазна знаменитост коју ће вам показати предивна црква „Матриз де Сãо Јоãо Баптиста де Алхандра”. Она је верски објекат, али и туристичка атракција која се налази на врху брда са кога се пружа диван поглед на реку, село и околину. Тај видиковац је логично место за предах приликом успона и шетње. Светац коме је посвећена био је лекар, између осталог.
Од локалаца смо чули да су се у тој цркви некада вршили и егзорцистички обреди, а и данас ће вас изненадити што се испред ње, уз остале свеће, иконице, бројанице и сувенире ту продају свеће у облику женских груди или плућа, јер становници верују да ће паљење и посвећивање тих свећа довести до излечења од рака.
Баш испред ове цркве смо од пријатеља из школе „Соеиро Переира Гомес”, који су током овог путовања били наша школа домаћин, научили једну забавну италијанску игру, налик на наше бројалице, а коју су они научили током мобилности у Белгији од својих италијанских пријатеља. Уз помоћ ове игре смо се још више зближили и спријатељили са њима.
Удаљена на десетак минута хода од железничке станице, налази се и школа ,,Соеиро Переира Гомес”. Она је подељена у неколико објеката, један део је намењен само за наставнике и канцеларије, други за кабинете и учионице. Постоји и посебан објекат намењен за одмор ученика и за мензу, у којој смо и ми ручали. Пошто је школа мала, сви ученици познају једни друге, без обзира на узраст, и понашају се као једна велика породица, иако су различите вере, националности или боје коже. Када смо дошли тамо, сви су нас срдачно дочекали, а после неколико сати понашали су се као да смо и ми из Португала.
Elena M Barek (уз корекције и малу помоћ наставнице Славице Ковачевић)
ПОСЕТА ,,ОКЕАНАРИЈУМУ" (још једно од чуда са нашег Еразмус+ путовања)
Током свог боравка у Португалу посетила сам и велики ,,Океанаријум“, који ме је потпуно одушевио. То је било једно од најзанимљивијих места која сам видела током путовања, јер сам имала прилику да изблиза упознам многе морске животиње, које до тада нисам видела уживо.
Чим смо ушли, приметила сам велике акваријуме пуне разних риба и чудноватих морских бића. Највише су ми се допале ајкуле, које су, иако су мирно пливале кроз воду, изгледале веома моћно и опасно. Посебно ми је било занимљиво док смо гледали како хране раже и видре. Видре су биле веома слатке, разигране и забавне и сви смо са пажњом посматрали њихове вратоломије у води. Са једне стране деловале су потпуно опуштено и несвесно пажње коју изазивају, а са друге, понашале су се као веште акробате, које врло свесно изводе представу за посетиоце.
Док смо обилазили ,,Океанаријум“, осећала сам се као да сам у неком чаробном подводном свету. Игра светла и таме, вода, аутентични звуци и разне врсте животиња стварали су невероватну атмосферу. Научила сам много нових ствари о морским животињама, о њиховој разноликости и начину живота.
На овом месту провели смо неколико сати, а сваки минут је био узбудљив и невероватан.
Поред свега што смо видели, посебно су ми се допали људи са којима сам проводила време. Деца из Португала била су веома дружељубива и весела, па је цео обилазак био још лепши и занимљивији. Заједно смо коментарисали животиње, фотографисали се и уживали у сваком тренутку.
Ова посета оставила је на мене снажан утисак. ,,Океанаријум“ ми је показао колико је животињски и биљни свет из океана занимљив и посебан и колико о њему ипак недовољно знамо. То искуство ћу дуго памтити.
*Мисија Океанаријума је да промовише одрживост светских мора и океана и упозори на актуелна питања глобалног загревања и загађења. Осим зарона у невероватне дубине океана и сву разноврсност њиховог богатог биљног и животињског света, посета Океанаријуму суочава нас директно и са темом важности и ургентности очувања природе и човекове животне средине.
Отворен 1998, ,,Океанаријум“ је данас дом за око 16000 различитих биљних и животињских врста.
Стална изложба ,,Једна планета, један океан“ подељена је на два нивоа – копнени и подморски, где су у вештачким условима створени хабитати Атлантика, Пацифика, Антарктика и Индијског океана.
Посетиоци тако могу уживати у посматрању пингвина са Јужног пола, разиграних видри из Тихог океана, или коралних гребена тропских предела Сејшела.
Најзападнија тачка Европе – Кабо да Рока (Cabo da Roca)
место где се копно завршава, а море почиње
Током свог учешћа у Erasmus+ пројекту, заједно са четири наставнице и шесторо одабраних другара из своје школе, имала сам прилику да посетим Португал, земљу која излази на Атлантски океан, има богату историју, прелепу природу, укусну храну и занимљиву културу. Некада познати морепловци, рибари и освајачи данас су поносни на своја вина, музику, сардине и оно по чему Португал сви у свету препознају, а то је фудбал. Није ни чудо што је тако јер из Португала је један од најбољих играча на свету – Кристијано Роналдо, као и један од најбољих и најпрепознатљивијих светских тренера – Жозе Мурињо.
Једно од места која смо на овом путовању посетили и које ће ми заувек остати у најлепшем сећању јесте Кабо да Рока, стеновити рт на западном делу португалске обале, познат и као ,,најзападнија тачка Европе“. То је место где се завршава копно, а почиње бескрајни океан, место где ветар чисти ваздух и односи све ваше проблеме, а сунцем обасјан поглед пуца на све стране, стварајући невероватан осећај слободе.
Када смо стигли, прво што смо приметили био је баш тај невероватни поглед и плаветнило. Огромни моћни таласи ударали су о стене, ветар је био јак, а ваздух свеж и другачији него код нас. По први пут у животу додирнули смо океан и тај тренутак ћемо дуго памтити. Осећај је био посебан, јер смо знали да стојимо на месту које представља западни крај континенталног дела европског континента. Само место смештено је на стеновитом гребену који је висок скоро 150 метара и који се уздиже изнад океана, а налази се четрдесетак километара северозападно од Лисабона. Све до 14. века сматрало се да је управо овде крај света.
Само место привлачи бројне туристе, па су се око нас све време чули разни светски језици. Људи са различитих крајева света су, као и ми, хрлили да се фотографишу поред препознатљивог споменика са познатом реченицом чувеног португалског песника Луиса де Камоиса (на португалском најприближније Луиш ди Камојш): „Onde a terra se acaba e o mar começa.“, или, на српском: ,,Овде… где се земља завршава, а море почиње.”
Када смо прочитали те речи и погледали према океану, потпуно смо разумели њихово значење. Ту, на висини, све је изгледало мирно, али у исто време моћно и величанствено. Изнова смо постали свесни лепоте и огромне моћи природе.
Сазнали смо да се овде налази и најстарији светионик у Португалији, саграђен још у 18. веку, а и да су Римљани ово место звали Promontorium magnum. Касније је међу морепловцима био познат као Лисабонски рт.
Пред одлазак, а за крај наше посете, заједно смо отпевали и српску химну, изазвавши салву позитивних реакција и велику пажњу туриста, који су желели да нас фотографишу. Ми смо се за крај и успомену сликали са португалским наставницима и ученицима, које смо већ доживљавали као пријатеље.
Хук моћног Атлантског океана остао је иза нас, али смо у срцима понели мноштво утисака и најтоплијих успомена.
Дуња Петровић, 7/1 (уз корекције, сугестије и малу помоћ наставнице Славице Ковачевић)
Erasmus+ мобилност у Севиљи
дигитални алати и вештачка интелигенција у служби савремене наставе
Марина Бунчић, школски психолог, Наташа Василић, наставница ликовне културе и Радмила Ковачевић, наставница енглеског језика, учествовале су у Еразмус+ мобилности и похађале курс „Enhancing Teaching with Digital Tools + A.I.“, који је одржан у Севиљи, током јануара 2026. године.
Циљ мобилности био је унапређење дигиталних и педагошких компетенција запослених, као и оснаживање наставника и стручних сарадника за промишљену, одговорну и педагошки оправдану примену вештачке интелигенције у образовању, у складу са савременим потребама ученика и школе.
Током курса учеснице су се упознале са савременим дигиталним и AI алатима који доприносе интерактивнијој, креативнијој и ефикаснијој настави. Посебна пажња посвећена је алатима за израду презентација и визуелних садржаја, као што су Prezi и Gamma, као и алатима за видео и аудио обраду – Fliki и Suno, који омогућавају ученицима да знање изразе кроз различите мултимедијалне форме.
Учеснице су се такође упознале са алатима за истраживање, организацију и размену садржаја, Padlet, Symbaloo, Lightshot, као и са AI алатима који подржавају критичко мишљење, анализу информација и формативно вредновање, као што су Gemini, Perplexity и Commet, уз посебан акценат на њихову етичку и безбедну примену у раду са ученицима.
Примена стечених знања допринеће већој мотивацији ученика, развоју дигиталне писмености и критичког мишљења, као и подстицању креативности и активнијег учешћа у настави. Савремени дигитални алати омогућиће бољу индивидуализацију учења, јачање тимског и пројектног рада, као и квалитетнију подршку социо-емоционалном развоју ученика кроз сарадњу, комуникацију и рефлексију.
Поред образовне компоненте, мобилност је имала и значајну културну и интеркултуралну димензију. Учеснице су се упознале са културним наслеђем Севиље и Шпаније, као и са образовним системима и праксама других европских земаља, што је допринело развоју интеркултуралних компетенција и ширењу европске перспективе у раду школе.
Посебан значај мобилности огледа се у међународној сарадњи и умрежавању, кроз размену искустава са колегама из других земаља и успостављање контаката за будуће заједничке пројекте и партнерства у оквиру Еразмус+ програма.
Стечена знања и искуства подељена су са колегама кроз радионице и примењена у настави и ваннаставним активностима, чиме се додатно унапређује квалитет образовно-васпитног рада и јача европска димензија школе.
Ученичка мобилност у Грчкој
У оквиру Еразмус + пројекта, десет ученика шестог и седмог разреда наше школе, у пратњи три наставника, учествовало је у мобилности у Грчкој, у месту Каластра, у периоду од 10.5 – 16.5.2026. где су кроз бројне активности стицали нова знања, упознавали културу и склапали пријатељства са вршњацима из школе домаћина.
Током боравка ученици су упознали начин рада грчке школе, присуствовали часовима, учествовали у радионицама, учили традиционални грчки плес, радили занимљиве експерименте и усавршавали своје језичке вештине.
Посетили су Информативни центар Националног парка Делта Вардара, заштићену рибарску зону, сеоско домаћинство и античке споменике Солуна. Такође су у међународним тимовима припремали и презентовали радове о УНЕСКО заштићеним споменицима и учествовали у спортским активностима на плажи.
На крају мобилности ученицима су уручене потврде о учешћу, а емотиван растанак са домаћинима потврдио је да су током овог пројекта створена нова пријатељства и незаборавне успомене.
Ова мобилност омогућила је нашим ученицима да стекну нова знања, упознају другу културу и достојно представе своју школу и своју земљу.
Школски библиотекар
Марија Лукић
Еразмус плус, Словенија
Шест ученика седмог разреда ОШ“Милан Ракић“ боравило је у Словенији, у месту Оплотница, на Похорју, у пратњи школског психолога Марине Бунчић и наставнице музичке културе, Марије Гаљевић, од 19. до 25. априла 2026.године.
Ученици су учествовали у радионицама: кувања, печења колача, прављења накита од жице и перлица, везивања алпинистичких чворова, припреме земљишта за садњу у оквиру ЕКО дана, снимања филма, психолошким и креативним радионицама у оквиру грађанског васпитања; са својим вршњацима из Словеније играли су баскет, фудбал и одбојку и ишли на излете у : Марибор (најближи град), на Блед и Бохињ (језера), на Роглу (планина, центар зимских спортова, возили су боб, скакали по трамбулини и спуштали се низ тобоган-тунел), у шетњу по Похорју (планински венац); учествовали су у раду заједничког Ученичког парламента у општини Оплотница, где их је примио председник општине; присуствовали су приредбама поводом њиховог доласка (у школи „Похорскега батаљона“ у Оплотници и у истуреном одељењу школе у Кебељу): посетили су мини ЗОО врт и хранили алпаке, папагаје и зечеве.
Наставница Марија је присуствовала часовима словеначког језика, музичке културе и физичког васпитања и одржала је словеначким ученицима два часа музичке културе (певање из нота и свирање на школским таблетима) и један час физичког васпитања (играли су градско коло и валцер). Са библиотекарком школе је била на фестивалу хорова основних школа у Словенској Бистрици.
Сви учесници пројекта су се лепо проводили учећи друге, учећи од других и размењујући искуства, тако да је пројекат испунио своју сврху.
Марија Гаљевић
Мобилност у оквиру Еразмус+ пројекта
У периоду од 2. до 8. маја реализована је мобилност у оквиру Еразмус+ пројекта током које је шест ученика седмог разреда наше школе, у пратњи четири наставника, боравило у Лисабону, главном граду Португала. Наши домаћини су били ученици и наставници школе у предивној Аљандри која се налази на 30 км од Лисабона. Упознали су нас са португалским образовним системом, начином рада школа, културом и обичајима ове земље. Са њима смо обишли бројне знаменитости Лисабона и његове околине. Поред стицања нових знања и искустава, ученици су развијали: пријатељства, сарадњу и вештине комуникације у међународном окружењу.
Izveštaj o mobilnosti u Portugalu – Erasmus+ program
Učesnici:
– Marina Bunčić, školski psiholog
– Radmila Kovačević, nastavnik engleskog jezika
Period mobilnosti:
- septembar – 8. oktobar 2024.
Aktivnost:
Pohađanje kursa ChatGPT – How to handle AI in schools, u Portu, u Portugaliji
Цео прилог погледајте ОВДЕ
Посета наставница из Мађарскe
Финска 21.05.2022-30.05.2022.
Прилог погледајте ОВДЕ.
Job shadowing у Словенији из дана у дан
Прилог погледајте ОВДЕ.
ФИТ-педагогија – Job shadowing у Словенији
Прилог погледајте ОВДЕ.
ФИТ-педагогија – Job shadowing у Словенији
У оквиру пројекта „Партиципија родитеља у школи“
О.Ш. „Милан Ракић“
учесници:
Душко Витомировић, директор школе
Марина Бунчић, психолог школе
Александра Г Неагић, наставник немачког језика
Током боравка у Норвешкој обишли смо основну школу Levre skole и разговарали са колегама, руководством школе, ученицима и родитељима.
У разговору са директором објекта Levre skole у Схитену
Сарадња родитеља и школе
Партиципација у школи и породици
Норвешка
Партиципација родитеља у школи – мој школски пројекат
Чланак објављен на EPALE платформи
Пише: Велиборка Пешић
У ОШ „Милан Ракић“ у Београду, Србија, спроводи се пројекат који је одобрен и финансиран од стране Еразмус + Програма. Главна тема пројекта је Партиципација родитеља у школи.
Један од основних проблема у образовању у Србији је рано напуштање школовања. Осим напуштања школовања након средње школе, много деце напушта образовање већ после основне школе. Сиромаштво и нешколовани родитељи који занемарују образовање своје деце су уобичајени узроци овог проблема. Обзиром да је то честа појава и у нашој школи, покушали смо да сагледамо како се такве ситуације решавају у европским земљама. Занимало нас је да видимо како се овом темом баве у једном развијеном образовном систему и у једном образовном систему који је у процесу развоја. Изабрали смо Норвешку и Португал као државе које су у решавању овог питања испред наше земље.
Претходно смо закључили да је учешће родитеља у едукацији деце врло значајно и предузимали смо акције за његово унапређење.
Док смо се припремали за мобилност у Пенишију, Португал, тражили смо од партнера да нам пошаље документа о правима и обавезама родитеља и ученика у њиховој школи. Између осталог, у документима које је партнер послао смо открили да „Мобилни телефони и друга електронска опрема у учионици/библиотеци под надзором наставника морају бити конфисковани, испоручени Директорату и потом предати старатељу.“ Веома нас је занимало како то функционише у пракси.
У нашој школи је врло тешко одузети телефон од ученика и наставници често морају да објашњавају зашто употреба смарт телефона није дозвољена током часа. Неки ученици се упорно оглушују о забрану коришћења телефона пошто наставници немају подршку њихових родитеља по овом питању. У сваком случају, то је проблем који исцрпљује и делује разочаравајуће на наставнике.
На састанку са представницима Асоцијације Родитеља у школи „Agrupamento de Escolas D. Luís de Ataíde“ (http://www.aeluisdeataide.pt/) у Пенишију смо се распитали о употреби смарт телефона током часова. Родитељи су рекли да због заузетости на послу имају потребу да путем мобилних телефона контактирају своју децу како би знали када су деца напустила школу али никако не одобравају коришћење телефона током часа уколико то није у сврхе учења. Деци је стриктно дозвољено телефонирање након школе или у изузетним ситуацијама. Колеге у Пенишију су нам потврдиле да њихови ђаци не користе мобилне телефоне током наставе ако наставници то од њих не траже.
Након повратка из Португала, размишљамо о организовању информативних састанака са родитељима о штетном утицају неконтролисаног коришћења мобилних телефона на понашање њихове деце. Неопходно је активније учешће родитеља у решавању овог проблема како би наши ученици били мотивисанији за рад током часа.
Смарт телефони представљају нови изазов у школском животу који није постојао када су данашњи родитељи били ђаци због чега овом проблему треба посветити посебну пажњу.
Партиципација родитеља у школи – Пениши, Португал
У школској 2018/19. години у основној школи „Милан Ракић“ у Београду спроводи се пројекат мобилности „Партиципација родитеља у школи“, који су подржали и финансирали Еразмус + Програм и Темпус Фондација. У оквиру пројекта наставници наше школе посетили су школу Agrupamento de Escolas D.Luis de Ataide у месту Пениши у Португалу. Посета је спроведена у циљу размене искустава са португалским колегама о активностима и учешћу родитеља у животу школе.
Пре мобилности детаљно смо проучили улогу родитеља у животу наше школе и сарадњу са њима. О томе смо направили и презентацију.
У нашој школи родитељи су организовани кроз Савет родитеља. Свако одељење има по једног представника родитеља који се бира на почетку сваке школске године, на првом родитељском састанку. Савет родитеља предлаже представника у орган управљања и школске тимове, разматра школске планове и извештаје, услове у којима школа ради, даје сагласност на програм и организовање наставе у природи и екскурзије. Ужим актом школе дефинисано је да Савет родитеља може да разматра и решава питања из области друштвеног, забавног и спортског живота ученика, реализовања програма културне и јавне делатности школе, ангажовања на прикупљању финансијских и других средстава као и области свих других активности којима се побољшавају услови живота и рада ученика.
Сарадња са родитељима обавља се у термину отворених врата, која има сваки одељењски старешина и сваки предметни наставник, у складу са својим распоредом. Распоред отворених врата је истакнут у холу, као и на сајту школе. Једном месечно се одржавају Велика отворена врата, када су истовремено присутни сви наставници и родитељи могу да обаве више разговора у једном термину. Сарадња са родитељима обавља се и путем приредби, манифестација, спортске недеље, професионалне оријентације… У тим активностима родитељи су углавном посматрачи, а ређе и учествују у реализацији.
Након повратка са мобилности направили смо презентацију о улози родитеља у животу школа Agrupamento de Escolas D.Luis de Ataide.
Асоцијација Родитеља је тело које окупља представнике родитеља свих школа у месту Пениши. Одељења имају по два представника у Асоцијацији родитеља. Ово тело има своју просторију у школи и секретара који заказује и води састанке. Асоцијација је упозната са годишњим програмом рада школе и укључује се у неке активности које он предвиђа. Такође и самостално покреће друштвене активности везане за живот школе. Бави се и активностима социјалног карактера за помоћ деци у школама.
Сарадња са родитељима одвија се кроз сарадњу родитеља са одељеским старешином и сарадњу представника из Асоцијације родитеља са директором. Термин отворених врата не постоји. Родитељ најављује посету одељенском старешини, а старешина му заказује састанак у одређено време. Представници родитеља су изразили незадовољство што не могу да посећују предметне наставнике.
Комуникација са родитељима се спроводи и путем Личне свеске ученика. На почетку сваке школске године један од родитеља ученика оставља своје контакт податке за комуникацију са школом. Име тог родитеља и контакт подаци се бележе у Личну свеску ученика. Све важне напомене наставник уписује у Личну свеску ученика. Родитељи изостанке правдају на посебним обрасцима који се такође налазе у тој свесци.
Екскурзије се не организују у сваком разреду. Практикују се седмодневне екскурзије у иностранство у седмом или осмом разреду али не у свакој генерацији. Родитељи не утичу на доношење одлуке о извођењу екскурзије и њеној организацији. Улога Асоцијације родитеља у извођењу екскурзије је пружање помоћи оним родитељима који екскурзију не могу да финансирају или организовање активности за прикупљање добровољних прилога.
На састанку са представницима Савета родитеља имали смо прилику да лично разговарамо са родитељима ђака и да се упознамо са активностима у које су укључени у школи. Једна од активности у којој су учествовали у претходној школској години је Недеља књиге у школској библиотеци. Родитељи су направили реквизите и организовали игру и такмичење у писању стихова. Након такмичења направили су пано са најбољим песмама и наградили најбоље.
Приликом неких пригодних датума, родитељи организују добротворне продаје, најчешће колача, а од прикупљених средстава помажу социјално угроженој деци или купују нешто од опреме потребне школи. У једној школи на тај начин су скупљена средства за школско озвучење које се користи уместо звона. Пре часова, за време одмора и на крају радног дана деци се пушта пажљиво одабрана музика, за игру, спортске и плесне активноти и релаксацију.
Заједно са наставницима, родитељима и ђацима школе учествовали смо у једној од активности која се спроводи у школи – Чишћење плаже. Сличне активности се понекад реализују и неки родитељи би волели да их има више, а неки се не слажу са тиме.
Када упоредимо партиципацију родитеља код нас и у Agrupamento de Escolas D.Luis de Ataide, можемо закључити да има идеја које би могли да усвојимо од њих, али и да су неке ствари боље организоване код нас. Највише нам се допало што Асоцијација родитеља делује самостално и што родитељи имају већу иницијативу. Учешће родитеља у неким активностима школе је активније него код нас. Родитељи сами предлажу активности којима би се укључили у живот школе. Код нас родитељи у активностима углавном учествују као посматрачи или се укључују на позив наставника.
Савет родитеља у нашој школи има много већа овлашћења у односу на Асоцијацију родитеља у Пенишију. Кроз Савет родитеља морају да прођу све одлуке, планови, извештаји и значајна збивања у школи. Састанку присуствује директор и подноси извештај Савету родитеља. Асоцијација родитеља нема таква овлашћења и није потеребна њихова сагласност за одлуке које школа донесе. Наша школа је отворенија и родитељима су доступни сви предметни наставници, а не само одељењски старешина.
За нас је веома важно да обезбедимо напредовање ученика у учењу и социјалним вештинама и сматрамо да је родитељ веома важан фактор у том послу. Сваке школске године Тим за сарадњу са породицом спроводи анкетирање родитеља. Анкете показују да су родитељи задовољни радом Школе, заинтересовани да учествују у школским манифестацијама, организовању и спровођењу радионица. Ми сматрамо да њихово учешће није на задовољавајућем нивоу и да постоји много простора за напредак. Савет родитеља има довољно овлашћења, али нема довољно иницијативе.
Презентације о нашем искуству у Португалији, представљене су родитељима на родитељским састанцима неких одељења, а биће представљене и на Савету родитеља. Надамо се да ће то отворити нове перспективе и допринети напредовању наше сарадње са родитељима а тиме и успеху ученика, што нам је заједнички циљ.
Пениши, школа у слици и музици
Пише: Весна Жакула-Јовановић
21.10.2018. започело је путовање Тима мобилности у Португал. Састанак чланова Тима на аеродрому „Никола Тесла“ био је у 5:30 h. Лет је био у предвиђеном термину у 6:50h са преседањем у Бечу. Због промене термина лета Беч – Лисабон имали смо додатна два сата чекања. Искористили смо ову паузу да поново анализирамо начин трансфера од Лисабона до нашег одредишта у Пенишију. Место је удаљено око 100км од Лисабона и постојала је могућност коришћења метроа уз преседање и потом аутобус до Пенишија, или аеродромски трансфер. Због померања лета сложили смо се да је боља варијанта коришћења аеродромског трансфера. Лет Беч – Лисабон је протекао у најбољем реду уз могућност повременог уживања у пределима изнад којих смо летели.
Улице су биле скоро пусте осим ресторана и кафића. Сели смо у мањи ресторан да вечерамо, разменимо утиске и договоримо се око сатнице за сатнице за сутрашњи дан кад ће почети наша активност везана за пројекат на коме смо радили.
У 9:30 h смо стигли у школу Agrupamento de Escolas D.Luis de Ataide (http://www.aeluisdeataide.pt/). Дочекао нас је социјални радник Мануел Луис са којим смо успоставили контакт на платформи
е – Тwinning. Марија Лукић је са њим водила интезивну преписку од јануара 2017. године. Помагао нам је све време, давао многе инструкције, усаглашавали смо заједно план активности, препоручио нам је смештај у Пенишију тако да је Мануел уживао наше пуно поверење и пре него што смо га лично упознали. Мануел нас је упознао са неколико наставника и директором школе који ће нам бити домаћини током дана:
Ана Естевес– професор историје
Кристина Лацерда– професор енглеског језика Фатима Серано– професор физике
Паула Сантос– професор португалског језика Моника Алмеида– професор биологије Рикардо Силва – професор информатике
Ана Кристина Франко – наставник за децу са посебним потребама Руи Мануел – директор
Предали смо симболичне поклоне у знак захвалности за дотадашњу и вере у будућу сарадњу са домаћинима који су нас срдачно дочекали, на такорећи српски начин, уз пољупце. Беџеви са сличицама деце у португалској и српској ношњи које смо припремили пре поласка су нам постали заштитни знак током свих дана боравка.
Након што смо се међусобно представили и упознали, разменили смо укратко информације о школама у којима радимо.
Мануел нас је упознао са процедуром бирања ђачког руководства која се управо
дешавала током наше посете. Пошто је он доста ангажован и у тим активностима рекао нам је да ће можда бити малих измена у активностима везаних за термине.
Добили смо најважније информације везане за школу:
Основно образовање траје 9 разреда који су подељени у три циклуса:
Први циклус од 1. – 4. разреда – elementary school
Други циклус 5. и 6. разред
Трећи циклус од 7. – 9. разреда basic school
Ђаци су у школи од 8 до 17 часова.
Часови се одржавају као блок часови по 90 минута.
Мали одмори између блок часова су по 10 минута.
• Након сваког циклуса полажу се тестови из португалског језика и математике (30% закључне оцене из предмета).
• Школовање је обавезно до 18 година живота.
• Ђаци који понављају разред или не желе да похађају средњу школу остају у основној све до навршених 18 година. За њих се организује практична настава (занати). У овој школи је заступљен курс кулинарства.
• Постоји могућност завршавања специјализованих стручних школа у трајању од две године након чега је могућ и наставак школовања на факултету.
На државном нивоу је прописана Лична свеска ђака. Поред рубрике за оцене, садржи списак предметних наставника, део за дописивање са родитељем, правдање изостанака…
У току получасовне паузе за ужину боравили смо у просторији где се одвијају разне практичне активности за децу са потешкоћама. У зависности од степена ометености у развоју, ова деца понекад бораве на настави са осталим ђацима, али се највише са њима ради индивидуално унутар школе. Већина активности је усмерена на рад са рукама.
У наредна 2 сата домаћини су нас детаљно упознали са целокупним школским амбијентом: кабинети, фискултурне сале, зборнице, библиотека, канцеларија директора, рачуноводство, секретаријат, књижара (за коју су нагласили да су све цене ниже него у граду). Мануел нам је у свом кабинету причао о пројекту „Октопод“ којег је иницирао и на коме ради њихова школа. Пројекат „Октопод“ има за циљ препознавање, развој, и каналисање личних емоција код деце које су добрим делом непрепознате и неразвијене због услова савременог живота и претеране конзумације дигиталних средстава. Наредних дана смо се често сусретали са наставницима и ђацима који су укључени у овај пројекат. Током обиласка смо се упознали са још доста чланова колектива и видели да су сви већ информисани о нашој посети.
Највише нас је импресионирала библиотека школе. Сазнали смо да је стално у функцији на разне начине. Ако ученици губе час због спречености наставника други, задужен наставник ће имати са њима час у библиотеци. Кажњен ученик се такође шаље у библиотеку где са њим ради у то време дежурни наставник. Разне слободне активности се дешавају у библиотеци.
Пренели су нам да су се родитељи ангажовали да штампају похвале за награђене ученике у „Недељи поезије“.
После ручка кренули смо у обилазак Пенишија. Домаћини су нас поделили у неколико аутомобила и кренули смо у упознавање његових чувених плажа. Некад мало рибарско место данас постаје све познатије по идеалним условима за сурфовање посебно због цевних таласа. Плаже су се ређале, свака прелепа на свој начин. Неке су биле потпуно дивље, застрашујуће због кршевитости, друге су биле фасцинантне по пећинским облицима, испред неких су се у мору пружала вајарска дела природе. На свакој плажи смо излазили из кола покушавајући да нешто од тога овековечимо сликањем. Код последње пешчане плаже, према препоруци наших португалских колега, отишли смо у популарни ресторан да пробамо рибље специјалитете. Тако смо имали прилику да дегустирамо разна јела уз подробна објашњења како се и са чим конзумирају.
3. дан, уторак – 23.10.2018.
У оквиру основне школе постоји више објеката који се налазе на различитим локацијама у зависности од узрасне доби деце.
Предшколско и одељења до 4. разреда су у засебним зградама. У главној згради су ђаци од 5. – 9. разреда
За овај дан смо имали предвиђену посету вртићу и основној школи до четвртог разреда. Мануел Луис нас је упознао са свим колегама које раде у овој установи. Деца у вртићу носе симпатичне разнобојне кецеље и одмах смо уочили да има доста деце са различитих меридијана. Мануел нам је рекао да се већина деце релативно брзо привикла на нову средину, или на учење португалског језика, мада код пар деце постоји језичка баријера. Школа се ослања на кварт где живе породице са лошијим социјалним статусом. Вртићи су доста скромни, али са пуно дечијих радова што ствара једну топлу атмосферу. Васпитач има и свог асистента који му помаже у раду.
На појединим часовима смо на табли исписивали цртице, а деца је требало уз погађање слова да дођу до решења из које земље долазимо. Причали смо са њима на енглеском и одговарали на њихова питања. Посматрали смо како се кроз дечију игру и рад стално ради на њиховој социјализацији.
У послеподневним сатима обишли смо Обидос, прелепи градић у области Леириа. Место је познато под називом Краљичино село пошто је у прошлости било омиљени венчани дар португалских краљева својим супругама. На улазу у градић је капија Порта да Вила.
Место изгледа бајковито. Уличице су уске, поплочане каменом, низ старе кућице бело окречене спушта се бујно зеленило и цвеће. Опасано је средњовековним зидинама са којих се пружа предиван поглед на град и околне винограде. На централном тргу је црква Санта Мариа и музеј.
Дуж улице су начичкани бројни кафићи, сувенирнице и галерије. У излозима су традиционалне португалске украсне плочице, петлићи, осликане чаше, производи од плуте…
Гиња де Обидос је вишња која се производи у округу Обидос. На бројним штандовима продаје се слатко алкохолно пиће са овом вишњом које се служи у малим чоколадним чашама. Уживали смо у двосатној шетњи местом које је у сваком погледу јединствено.
4. дан, среда – 24.10.2018.
Присуствовали смо часовима колега исте струке. Упознала сам се колегиницом Изабелом Родригез и присуствовала часу где је била наставна јединица „Индустријска револуција“. У Србији је ова јединица планирана за 6.разред, код њих се изводи у разреду. Осим ове разлике остало је доста слично: опремљеност кабинета, презентовање садржаја, ангажованост ученика.
На почетку часа сам разговарала са ђацима, одговарала на њихова питања о Србији, Београду, младима. Нешто у шта сам тешко могла да поверујем је податак да нису чули за Новака Ђоковића. Очито тенис није спорт којег Португалци прате. Школски час траје 90 минута. Не чује се звоно и оно што одмах пада у очи је да нема велике граје после завршеног часа.
После ових посета размењивали смо искуства и утиске. Програми се не подударају тако да нам је у прво време било чудно како те разлике иду и по 3 године. Ипак најважнији нам је податак да се држава побринула да школа буде обавезна до 18 године. Уколико понављају ученици могу ићи на занате који су у оквиру школе и трају 2 године. У овој школи је организован курс кулинарства. За време одмора смо јели њихове традиционалне медењаке које су ђаци спремали.
Иначе средом се у поподневним сатима организују разне ваннаставне активности. За ову среду је било планирано чишћење плаже где ће заједно учествовати: ђаци, родитељи и наставници. Ова активност нам је била предочена у плану коју је послао Мануел и заиста смо с нестрпљењем то ишчекивали. Дуга поворка свих нас упутила се кроз део Пенишија ка пешчаној плажи. Активност су предводили наставници физичког васпитања Еурико и Хозе. Поделили смо се на мање групе, добили рукавице и кесе за ђубре и кренули сви целом ширином плаже да прикупљамо отпад. Сложили смо се да би сличну заједничку активност могли да планирамо по повратку у Београд (на пример уређење школског дворишта). Сви смо тада једнаки, имамо исти циљ, испомажемо се, ћаскамо, шалимо. Толико је све једноставно, а ефекат таквог рада је зачуђујући. После обављеног посла направили смо пар заједничких слика. Еурико и Хозе су нам објаснили да деца могу да се определе и за спортске активности које се не спроводе у њиховој школи, као што ће ученици неке друге школе моћи да дођу на пример на курс веслања који они изводе. Опет смо се уверили како мали потези дају добре резултате. После приче о талентованој деци у веслању позвали су нас да и ми сутра мало искусимо овај спорт.
6. дан, петак -26.10.2018.
Овај дан је био резервисан за:
- размену утисака, евалуацију посете
- попуњавање еуропаса
- састанак са родитељима
- припрему заједничке вечере
У главној школи разменили смо утиске са домаћинима. Пред њима су још неки пројекти: у петом разреду „Не бојим се математике“, а у седмом „Климатске промене и глобално загревање“. Група наставника се спрема за пут у Пољску, а наредне недеље дочекују колеге из Италије. Бавиће се темом „Климатске промене и глобално загревање“ које је у оквиру КА2 стратешког партнертства особља запосленог у школама. Приказују нам презентације и говоре о наредним активностима. Изразили смо жељу да наставимо сарадњу и да у будућности будемо партнерске школе. Сложили смо се да је посета била драгоцено искуство за обе стране и да ћемо покушати то да искористимо у циљу побољшања рада школе.
У послеподневним сатима одржан је разовор са Асоцијацијом родитеља.
Родитељи су били веома отворени и предочили су нам њихова искуства у раду школе.
- На почетку сваке школске године један од родитеља ученика оставља своје контакт податке за комуникацију са школом. Име тог родитеља и контакт подаци се бележе и у Личну свеску ученика.
- Одељења имају по два представника у Асоцијацији Родитеља. Асоцијација родитеља је тело које окупља представнике родитеља свих школа у Пенишију. Ово тело има свог секретара и покреће друштвене активности везане за живот школе. Бави се активностима социјалног карактера за помоћ деци у школама.
- Асоцијацијa Родитеља учествује у организацији Дана мајки, као и Дана очева који се обележавају у школи. Учествују као гости предавачи на часовима представљања занимања.·
- Родитељи учествују и у организацији Недеље поезије и обезбеђују штампање похвалница за најбоље ученике у школи.
- Заједно са наставницима и ђацима учествују у чишћењу оближње плаже.·
- Родитељи организују продајне изложбе на којима прикупљају средства за школску опрему.
- Екскурзије се не организују у сваком разреду. Практикују се седмодневне екскурзије у иностранству у седмом или осмом разреду али не у свакој генерацији.
- Родитељи не могу да утичу на одлуку да се екскурзија не изводи ако је школа тако одлучила.·
- Улога Асоцијације Родитеља у извођењу екскурзије је пружање помоћи оним родитељима који екскурзију не могу да финансирају или организовање активности за прикупљање добровољних прилога.
- Родитељ контактира само са одељенским старешином.
- Родитељ најављује посету одељенском старешини, а старешина му заказује састанак.
- Све важне напомене као и поруке о изостајању ученика родитељ уписује у Личну свеску ученика.
- Представници родитеља су изразили незадовољство што не могу да посећују предметне наставнике.
- Родитељи не дозвољавају деци да користе мобилне телефоне у личне сврхе током наставе. Телефони искључиво служе за контакт детета са родитељем после школе или у изузетним ситуацијама .Поштује се Правилник о правима и обавезама ученика и родитеља.
Увече смо у школи имали припрему вечере. Главна куварица је била Ана, професор историје. Објаснила нам је да спрема јело калдераиду (caldeirada), јело између чорбе и паприкаша. Помагали смо јој у припреми хране и потом уживали у заједничкој вечери. Још једном смо изразили наду у наставак сарадње и дружења и жељу да се видимо у Београду.
7. дан, субота -27.10.2018.
Ујутро смо кренули за Лисабон. Сместили смо се у делу града Мартим Мониз и одмах кренули у обилазак града. Обишли смо трг Росио, Комерцијални трг са спомеником краљу Жозеу, четврт Баикса, замак Светог Ђорђа. Увече смо сређивали документацију и договорили се шта ћемо још видети у Лисабону.
8. дан, недеља -28.10.2018.
Метроом смо се упутили у део Лисабона где се налази кула Белем одакле су кретали бродови на дуга путовања, видели импозантан споменик чувеним португалскимпоморцима, затим манастир Жеронимо. У повратку уживали смо дуж обале реке Тежо.
Увече смо се припремали за посету Националној агенцији Еразмус+ у Лисабону.
9 дан, понедељак – 29.10.2018.
Јутро смо искористили за вожњу чувеним дрвеним трамвајем 28. Потом смо се попели лифтом Санта Јуста и са висине посматрали град, а затим упутили ка португалској Националној агенцији Еразмус+.
Дочекала нас је госпођа Аугуста Алвез у присуству директора, госпође Џоане Годињо и још пар колегиница. Разменили смо пригодне поклоне у знак обостране пажње и испричали им укратко о нашем пројекту „Партиципација родитеља у школи“, као и о нашој мобилности у Пенишију, у школи „Agrupamento de Escolas Dom Luis de Ataide“(http://www.aeluisdeataide.pt/).
Нагласили су да су за имплементацију пројеката најважнији одговорност и добра процена могућности и ресурса школе. Интересовали су се колико су школе у Србији спремне за интернационалну сарадњу. Саветовали су нас да у будућим пројектима укључујемо и колеге из других школа. Госпођа Алвез нас је провела кроз бројне канцеларије НА Еразмус+ уз упознавање запослених и објашњавање посла на којима раде. Увидели смо колико је то сложена организација и колико пуно људи и посла стоји иза сваког пројекта. Добили смо корисне информације о могућностима даљег рада на пројектима и склапању партнерства. После пријатног и конструктивног разговора напустили смо НА Еразмус+.
Последње упознавање Лисабона је било предвиђено за део града који је настао у време Светске изложбе и обележавања 5 векова од путовања Васка де Гаме. Искористили смо да са жичаре уживамо у погледу на најдужи мост у Европи и на реку Тежо.
У вечерњим сатима смо се спаковали за сутрашњи повратак у Београд.
У школској 2018/19. години, у нашој ОШ „Милан Ракић“ Нови Београд, спроводи се пројекат Еразмус + Програма „Партиципација родитеља у школи“. Група наставника наше школе је учествовала са овим пројектом на конкурсу којег у име Еразмус + Програма у Србији спроводи Темпус Фондација. Пројекат је одобрен и финансира се од стране ЕУ.
У оквиру пројекта наставници наше школе Весна Жакула – Јовановић, Радмила Ковачевић, Велиборка Пешић и Марија Лукић посетили су школу Agrupamento de Escolas D. Luis de Ataide (http://www.aeluisdeataide.pt/) у месту Пениши у Португалу. Посета је спроведена у циљу размене искустава са португалским колегама о активностима и учешћу родитеља у животу школе.
Како смо истраживањима дошли до података да је Португалија земља у успону у реформисању образовног система, одлучили смо да је изаберемо за партнерску земљу. На порталу eTwinning успоставили смо контакт са социјалним радником Мануел Луисом из школе Agrupamento de Escolas D.Luis de Ataide (http://www.aeluisdeataide.pt/), у месту Пенише у Португалу и успоставили сарадњу.
Школу смо посетили у периоду од 21-26.10.2018.
ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ШКОЛЕ
- Основно образовање траје 9 разреда који су подељени у три циклуса:
Први циклус од 1. – 4. разреда – elementary school
Други циклус 5. и 6. разред
Трећи циклус од 7. – 9. Разреда basic school
Наставници који предају у 5. и 6. разреду не држе наставу ђацима од 7. – 9. разреда, док наставници из трећег циклуса могу предавати у 5. и 6. разреду.
Након сваког циклуса полажу се тестови из португалског језика и математике. Они чине 30% закључне оцене из предмета. На закључну оцену утичу залагање ученика и оцене које је добијао у току школске године.
Школовање је обавезно до 18 година живота.
Ђаци који понављају разред или не желе да похађају средњу школу остају у основној све до навршених 18 година. За њих се организује практична настава (занати).
Постоји могућност завршавања специјализованих стручних школа у трајању од две године након чега је могућ и наставак школовања на факултету.
На државном нивоу је прописана Лична свеска ђака. Поред рубрике за оцене, свеска садржи списак предметних наставника, део за дописивање са родитељем, правдање изостанака…
Ђаци су у школи од 8 до 17 часова.
Часови се одржавају као блок часови по 90 минута.
Мали одмори између блок часова су по 10 минута.
Све школе су закључане. На улазној капији у школско двориште је портирница или звоно. Врата отвара портир тј. техничко особље, обично теткица.
Ученик може да напусти наставу раније ако је по њега дошао родитељ или у пратњи неког од техничког особља, у случају да мора код лекара.
Ученика који омета час наставник у пратњи техничког особља шаље у библиотеку, где ради задатке под надзором библиотекара или дежурног наставника.
Одељење које губи неки час, тај час проводи у библиотеци са дежурним наставником или у Центру за рециклажу, где од рециклираних материјала ученици са наставницима праве сезонске декорације за школски простор или хуманитарну продају.
УЧЕШЋЕ РОДИТЕЉА
На почетку сваке школске године један од родитеља ученика оставља своје контакт податке за комуникацију са школом. Име тог родитеља и контакт подаци се бележе и у Личну свеску ученика.
Одељења имају по два представника у Асоцијацији Родитеља. Асоцијација Родитеља је тело које окупља представнике родитеља свих школа у Пенишију.
Ово тело има свог секретара и покреће друштвене активности везане за живот школе. Бави се активностима социјалног карактера за помоћ деци у школама.
Асоцијацијa Родитеља учествује у организацији Дана мајки, као и Дана очева који се обележавају у школи.
Учествују као гости предавачи на часовима представљања занимања.
Родитељи учествују и у организацији Недеље поезије и обезбеђују штампање похвалница за најбоље ученике у школи.
Заједно са наставницима и ђацима учествују у чишћењу оближње плаже.
Родитељи организују продајне изложбе на којима прикупљају средства за школску опрему.
Екскурзије се не организују у сваком разреду. Практикују се седмодневне екскурзије у иностранству у седмом или осмом разреду али не у свакој генерацији.
Родитељи не могу да утичу на одлуку да се екскурзија не изводи ако је школа тако одлучила.
Улога Асоцијације Родитеља у извођењу екскурзије је пружање помоћи оним родитељима који екскурзију не могу да финансирају или организовање активности за прикупљање добровољних прилога.
Родитељ контактира само са одељенским старешином, телефонски, путем мејла и друштвене мреже Фејсбук.
Родитељ најављује посету одељенском старешини, а старешина му заказује састанак.
Све важне напомене као и поруке о изостајању ученика родитељ уписује у Личну свеску ученика.
Имали смо састанак са представницима Асоцијације Родитеља на коме смо се упознали са активностима и деловањем Асоцијације Родитеља. Представници родитеља су изразили незадовољство што не могу да посећују предметне наставнике.
Заједно са родитељима, наставницима и ученицима учествовали смо у једној од заједничких активности које организују а то је – Чишћење плаже.
У склопу установе Agrupamento de Escolas D. Luis de Ataide(http://www.aeluisdeataide.pt/), обишли смо још неколико основних школа и вртића у Пенишију.
Васпитачи и наставници су у великој мери задовољни сарадњом са родитељима јер се родитељи укључују у активности које се тематски организују у школама и вртићима, као што су ликовне и кулинарске радионице за одређене празнике у години (Нова година, Ускрс…), као и спортске манифестације које се периодично организују. Такође родитељи узимају учешће и у разним пројектним активностима, а често се налазе и у улози предавача на дату тему. Неке од ових активности традиционално се организују сваке године што доприноси већем одзиву родитеља јер много раније знају да ће се дата активност реализовати у одређеном периоду. Наставници сматрају да им сарадњу са родитељима олакшава и чињеница да су мала заједница (мало место) и да су доста упућени једни на друге кроз свакодневне активности изван школе. Како школа има социјалног радника (који ради у неколико васпитно образовних установа – школа и вртића) и који повремено посећује домове породица својих ученика, а посебно оне породице којима је потребна додатна подршка како у социјалном интегрисању деце, тако и у пружању додатне подршке у учењу, родитељи и због тога имају наклоност ка школи јер на њу гледају као на „партнера“ у одгоју њихове деце.
АКТИВНОСТИ СА КОЛЕГАМА
– Састанци на којима смо се упознавали са школским системом обе земље
– Обилазак града и упознавање са културним активностима у Пенишију
– Дискусије на састанаку Асоцијације Родитеља
– Учествовање у спортским активностима – кајак
– Кување – „Португалско вече“
– Чишћење плаже
– Посета часовима
У повратку са овог путовања посетили смо и португалску Националну агеницију Еразмус+ где смо имали прилике да у разговору са директорком установе Joana Mira Godinho и њеним сарадницима разговарамо о утисцима које смо стекли у Португалији и школи домаћину.
Овај пројекат, поред размене искустава и договора о сарадњи у активностима које ћемо у наредом периоду заједно са португалским колегама реализовати путем eTwenninga, донео нам је и нове погледе у отварању школе за нове идеје и подухвате који ће се реализовати. Надамо се да ће родитељи нашим појачаним ангажовањем у погледу њиховог укључивања у што већи број активности, увидети да је потреба за већим ангажовањем родитеља и те како пожељна у заједничком деловању за што боља постигнућа ученика што нам је обострани циљ.
Захваљујемо се колегама у Португалу што су нам срдачно отворили врата школе и своја искуства поделили са нама. Организацији Темпус захваљујемо на указаном поверењу и радујемо се новим пројектима у оквиру Еразмус + Програма.
Посета Eразмус+ Националној Агенцији у Португалу 29. октобар у Лисабону
Наш пројекат „Партиципација родитеља у школи“ који је финансиран од стране Еразмус+ Програма укључио је по први пут део нашег колектива у мобилност у Португалу. Било је то изванредно искуство које је превазишло наша очекивања.
Након завршетка мобилности у Пенишију, Португал, први део школског тима је посетио Еразмус+ Националну Агенцију у Лисабону (други део тима ће током маја месеца 2019. године отићи у Норвешку). Како је ово први пројекат наше школе, одлучили смо да посетимо португалску националну агенцију Еразмуса како бисмо се распитали о развоју стратешких партнерстава међу школама у ЕУ. На тај начин смо, започевши процес дисеминације у Лисабону, уједно наставили са својим даљим усавршавањем.
Обавестили смо запослене у португалској НА о нашем пројекту „Партиципација родитеља у школи“ и о нашој мобилности у Пенишију, у школи „Agrupamento de Escolas D.Luis de Ataide“ (http://www.aeluisdeataide.pt/) .
Љубазношћу г-ђе Аугусте Алвез обишли смо пословне просторије португалске НА и упознали много приступачних и срдачних људи. Са госпођом Алвез смо разговарали о отварању школа у Србији ка интернационалној сарадњи. Подвукла је да су за имплементацију пројеката најважнији одговорност и добра процена могућности и ресурса школе.
Били смо почаствовани и дочеком од стране директора португалске националне агенције, госпође Џоане Мира Годињо. Разговарали смо о нашем пројекту, искуству са мобилности и сарадњи са колегама у Пенишију. Директор португалске НА нам је дала корисне информације о пројектима и склапању партнерства.
Наш тим са директорком и особљем португалске Еразмус+ НА у Лисабону
На крају састанка смо разменили поклоне у знак пажње и захвалности. Директору НА смо предали захвалницу за драгоцено искуство које смо у Португалу стекли, а заузврат смо примили промотивне поклоне Еразмуса.
Пројекат Еразмус + Програм „Партиципација родитеља у школи“
У школској 2018/19. години, у нашој школи се спроводи пројекат Еразмус + Програма „Партиципација родитеља у школи“. Група наставника наше школе је учествовала са овим пројектом на конкурсу којег у име Еразмус + Програма у Србији спроводи Темпус Фондација. Пројекат је одобрен и финансира се од стране ЕУ.
У оквиру пројекта наставници наше школе Весна Жакула-Јовановић, Радмила Ковачевић, Велиборка Пешић и Марија Лукић посетили су школу Agrupamento de Escolas D.Luis de Ataide у месту Пениши у Португалу. Посета је спроведена у циљу размене искустава са португалским колегама о активностима и учешћу родитеља у животу школе.
На састанку са представницима Савета родитеља имали смо прилику да лично разговарамо са родитељима ђака и да се упознамо са активностима у које су укључени у школи. Заједно са наставницима, родитељима и ђацима школе учествовали смо у једној од активности која се спроводи у школи – Чишћење плаже.
У оквиру посете Португалу обишли смо још неколико основних школа и вртића. Присуствовали смо и часовима где смо имали прилику да директно са ђацима и наставницима разменимо знања и искуства. Захваљујемо се колегама у Португалу што су нам срдачно отворили врата школе и своја искуства поделили са нама. Организацији Темпус захваљујемо на указаном поверењу и радујемо се новим пројектима у оквиру Еразмус + Програма.
Марија Лукић
Припреме за мобилност су обављане током јуна, јула, августа и септембра.
У оквиру планирања активности које ће се спроводити у иностранству,
Весна Жакула – Јовановић је припремила презентације о Србији
и Београду на енглеском језику.
Велиборка Пешић је обављала тематске припреме са партнером у Португалу и у оквиру тога направила филм – презентацију законских оквира и праксе која се примењује у сарадњи са родитељима у ОШ „Милан Ракић“ на енглеском језику.
Марија Лукић је водила коресподенцију са партнером у Португалу, осмислила беџеве за ову мобилност и припремила презентацију о школи .
Радмила Ковачевић је дисеминирала пројекат кроз е-Тwining учествујући у догађајима на овом порталу, преводила и обезбедила квалитет превода припремљених презентација на енглески језик.
Велиборка Пешић
Пројекат „Партиципација родитеља у школи"
Захваљујући Темпус фондацији која у Србији спроводи националне позиве за мобилности и партнерства у оквиру Еразмус+ програма, отворила се могућност да кроз шири контекст сагледамо своје успехе и недостатке у досадашњем раду и пружимо разноврсне облике помоћи у образовању деце. Инспирисани новим приступом у унапређењу свог рада кроз међународну размену искустава, издвојили смо сарадњу са родитељима као значајан чинилац у побољшању успеха ученика и заустављању раног напуштања школовања.
Психолог школе, Марина Бунчић је покренула пројекат „Партиципација родитеља у школи“ са намером
да се кроз размену искустава са другим школама у земљи и иностранству развију нове идеје и облици сарадње са родитељима.
У ОШ „Милан Ракић“ постоје сви органи и Тимови у области сарадње са родитељима који су предвиђени законом. Тим за сарадњу са породицом сваке школске године спроводи анкетирање родитеља. Анализе тих анкета показују да су родитељи задовољни одељенским старешинама и наставницима и да желе да учествују у догађајима које школа организује. Ипак, у пракси одзив родитеља није на задовољавајућем нивоу. У школи се поред редовних свечаности поводом Дана школе, Светог Саве, Пријема првака, сваке школске године уводи нека нова активност попут: „Кошарка за очеве“, „Дан кућних љубимаца“, „Недеља ненасиља“, „Дан здраве хране“, „Дан толеранције“, „Вече поезије“, „Дечија недеља“, „Велика отворена врата“, „Дан страних језика“…
Ове активности су покушаји да се родитељи мотивишу на активније учешће у школском животу своје деце у нади да ће и сами покретати иницијативе на корист и добробит свих ђака у школи.
Крајњи циљ активнијег укључивања родитеља у школски живот деце је побољшање успешности наших ђака у учењу, унапређење њихових социјалних вештина и вештина комуникације, пружање подршке наставницима и стручним службама у едукацији ученика који треба да стекну знања и вештине у складу са савременим захтевима и потребама привреде и друштва како би били конкурентни на европском и светском тржишту рада.
Осмисливши овакав приступ у унапређењу рада школе формиран је школски Тим у саставу: Душко Витомировић, Марина Бунчић, Весна Жакула –Јовановић, Радмила Ковачевић, Александра Неагић, Марија Лукић и Велиборка Пешић. Тим се бавио разрадом ове теме, писањем Европског развојног плана школе и писањем пројекта „Партиципација родитеља у школи“. Рад на овом пројекту захтевао је упознавање са постављеним циљевима образовања до 2020. године у ЕУ, извештајима о постигнутим резултатима у образовању у државама ЕУ и појединачним циљевима сходно нивоу развијености образовног система конкретне земље. Приступили смо сајту Европске комисије за образовање, порталима на којима се успоставља и развија комуникација са наставницима и едукаторима у другим земљама.
Урадивши све то уз помоћ смерница које смо проналазили на сајту Фондације Темпус и добијали у директном контакту са саветницима запосленим у Фондацији, поднели смо свој пројекат у фебруару 2018. године и Еразмус+ програм је одобрио његово финансирање са почетком остваривања у току школске 2018/2019. године.
ВелиборкаПешић
